Virtuelna realnost i film: ko sve može da uđe u sliku Kada stavite VR naočare, film više nije nešto što gledate sa sedišta ispred platna. Vi uranjate u sliku. Ta promena otvara pitanje koje filmska industrija tek počinje ozbiljnije da postavlja: ko sve može da uđe u sliku i ko ima priliku da je gradi? U našem VR studiju to se vidi vrlo jednostavno. Nekoliko ljudi sa naočarima radi u istom prostoru, svako u svom virtuelnom okruženju, dok oni bez naočara prate samo ono što se prikazuje na ekranu. Upravo iz takvih situacija nastaje ovo predavanje: pokretna slika i virtuelna realnost mogu da promene način na koji razmišljamo o invaliditetu, kako na platnu, tako i iza kamere.
VR može da prenese doživljaj prostora, zvuka i kretanja na način koji film do sada nije mogao, ali samo ako se razvija zajedno sa ljudima koji takva iskustva svakodnevno žive. Istovremeno, ove tehnologije postaju koristan alat za rad: snimanje i montaža pokretom glave ili glasom, probe i saradnja na daljinu, titlovi i zvučni opisi koji su deo dizajna od početka, a ne naknadni dodatak. Ali ni VR nije dostupan sam po sebi, i zato pristupačnost mora da se gradi od prvog dana.
Osobe sa invaliditetom treba da budu ravnopravni autori, reditelji, dizajneri i saradnici, a ne samo tema ili publika. Primeri već postoje. Notes on Blindness nastao je iz zvučnih dnevnika pisca koji je izgubio vid i pokazuje koliko zvuk može da nosi sliku. Cripping Up se poigrava upravo tim nesporazumom: šta se dešava kada publika, naviknuta da kroz VR proba tuđe telo, shvati da empatija nije isto što i iskustvo. Sa druge strane, film 4 Feet: Blind Date bavi se invaliditetom i seksualnošću, temom koju VR film retko dotiče.
Na pomenutim primerima pokazaću šta već funkcioniše i šta još nedostaje. Pokušaću da približim mogućnosti koje se pružaju unutar VR-a i moguće dalje korake koje festivali, producenti i filmske akademije mogu da preduzmu, kako bi svako mogao da učestvuje u stvaranju slike, a ne samo da je posmatra.
Predrag Terzić
Prof. dr Predrag Terzić
Rođen u Beogradu 1972. godine.
Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na Odseku za slikarstvo 2000. godine, u klasi profesora Čedomira Vasića. Magistrirao je na istoj Akademiji. 2001. godine postao je član ULUS-a (Udruženje likovnih umetnika Srbije). Doktorirao je na interdisciplinarnim studijama teorije umetnosti i medija, pod mentorstvom profesorke Divne Vuksanović, na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Nakon sticanja magistarske diplome, intenzivno počinje da izlaže u zemlji i inostranstvu. Njegova dela se nalaze u nekoliko privatnih kolekcija u zemlji i inostranstvu. Imao je 23 samostalne izložbe i učestvovao je na više od 40 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Slovenija, Belgija, Kanada, Austrija, SAD, Italija, Grčka, BiH, Crna Gora, Švedska, Poljska, Rumunija, Bugarska, Kipar, Turska, Moldavija, Albanija).
