ŠESNAESTI Beogradski Internacionalni Filmski Festival Osoba sa Invaliditetom "BOSIFEST 2025" održan je od 20. do 22. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci.
U okviru festivala održana je i panel diskusija na temu „Uticaj filma na kreiranje stavova prema osobama sa invaliditetom“, u utorak 21. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci.
Prisutnima se najpre obratio selektor Bosifesta 2025, Dragan Nikolić, scenarista i režiser, koji je istakao da je imao prilike da učestvuje u filmskoj radionici, u kojoj je učestvovala devojka oštećenog sluha. Prema njegovim rečima, ona je napravila film koji je bio podjednako dobar kao i drugi, te je njegova poruka da osobe sa invaliditetom svakako treba podsticati da se uključe u filmsko stvaralaštvo.
U okviru panela, sa publikom je razgovarala i rediteljka Marta Gomez iz Španije, čiji film "Leteće ruke" prikazan na "Bosifestu 2025".
- Moj film govori o zajednici gluvih osoba u Pakistanu. On treba da podstakne gledaoce širom sveta da razmisle o tome kakav je položaj takvih osoba u njihovom društvu, i da podigne svest o tome - objasnila je Gomez.
Prema njenim rečima, situacija nije naročito dobra ni u njenoj domovini, Španiji, gde primećuje dosta nelogičnih stvari. Na primer, idući po projekcijama, retko viđa filmove sa titlovima, kao da se pretpostavlja da film neće gledati ni jedna osoba sa oštećenim sluhom.
Osim toga, broj gluvih nadležni u Španiji utvrđuju tako što ih - zovu telefonom.
Gomez je, u razgovoru sa učenicima beogradskih škola, objasnila kako je došla do ideje za film i koliko joj je ovo iskustvo značilo.
- Naučila sam puno o ljudskim bićima. Nadam se da ovaj film, i filmska umetnost uopšte, može da podstakne rasprave u raznim zemljama i da će ljudi biti svesni, iako je u ovom filmu reč o Pakistanu, jednoj drugačijoj i udaljenoj kulturi, da osobe sa invaliditetom imaju sliče probleme i u mnogim drugim zemljama sveta - rekla je Gomez.
Reditelj sa invaliditetom Rid Davenport govorio je o zloupotrebi moći, i potrebi za pojačavajuće glasove zajednice osoba sa invaliditetom koja se bori za pravdu i dostojanstvo u raspletu pitanja života i smrti.
U njegovom filmu Life after,prikazuje, ženu sa invaliditetom iz Kalifornije po imenu Elizabet Buvije koja je tražila „pravo na smrt“, pokrećući nacionalnu debatu o autonomiji i vrednosti života osoba sa invaliditetom.
Davenport je govorio o svom istrazivanju u Kanadi , gde su propisi koji se tiču medicinske pomoći pri umiranju (MAID) prošireni kako bi se osobama sa invaliditetom omogućio neviđeni pristup – čak i kada njihova smrt nije razumno predvidljiva.
